Соба Исидоре Секулић
Имале смо велику част да проведемо лепе тренутке у Исидориној соби, да погледамо њене књиге и личне предмете, додирнемо радни сто, фотеље...
На зидовима су уметничке слике које је Исидора добијала на поклон од својих пријатеља...
Кроз надошле сузе умиљења посматрам Исидорине личне ствари...
Захвалност запосленима у Универзитетској библиотеци...
ТРЕПТАЈ РЕЧИ
Исидори Секулић
Ја само знадем да глас то је
што кроз чаробне искре
у мраку светли
И лучу носи, и знамен даје
слабашном бићу
простора белих
То струји песма
музику носи
и глас се звонак
у ритму вије
Радост је песма
када се љубав
у трептај и звук
спокојно слије
Ту патње нема
ни тужних снова
кад речи се у ниску сплету
То само она, песма ова,
ко бескрај је, птица у лету
Назад на Библиословље
