Историја Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ представља историју једне институције која је током читавог века пратила развој Универзитета у Београду, научног рада и културног живота у Србији. Од оснивања и изградње наменске зграде, преко ширења фондова и модернизације рада, до развоја дигиталних збирки и међународних пројеката, Библиотека је непрестано обнављала своју улогу у складу са потребама времена.
Ова временска линија доноси избор кључних тренутака који су обележили њен развој и обликовали идентитет установе која већ сто година чува, посредује и тумачи знање.
Основана је Универзитетска библиотека; проф. Урош Џонић именован је за првог управника.
Положен је камен-темељац наменски грађене библиотечке зграде; у темељ је положена повеља на пергаменту.
Библиотека је свечано отворена 24. маја, на Дан Светих Ћирила и Методија, који се обележава као дан Библиотеке.
Законом о универзитетима и потом Општом уредбом дефинисани су статус, задаци и начин руковођења Библиотеком.
Током Другог светског рата Библиотека не ради са корисницима; зграда и фондови су, упркос тешким околностима, углавном сачувани.
Библиотека добија данашњи назив: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”.
Фонд достиже преко милион јединица; покрећу се припреме за санацију и проширење магацинског простора.
Почињу радови на изградњи подземног магацина и комплексној санацији темеља зграде.
Одлуком Универзитета, Библиотека је дефинисана као центар информационог система Универзитета у Београду.
Започиње аутоматизација библиотечког пословања и формирање електронског каталога.
У Библиотеци је направљен први домаћи библиотечки сајт на интернету; следе адаптације простора и техничке инфраструктуре.
Адаптирани су простори попут Мале и Студентске читаонице, а формиран је и Knowledge Center kao prostor za izložbe i programe.
Интензивира се дигитализација, развијају се дигиталне збирке и пројекти који проширују доступност грађе и резултата истраживања.
Јубилеј 1926–2026 обележава се програмима, изложбама и садржајима који повезују историју Библиотеке са њеним савременим и будућим улогама.
Током једног века постојања, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ развијала се као централна научна библиотека Универзитета у Београду, истовремено чувајући писано наслеђе и подржавајући образовање, истраживање и културни живот.
Стогодишњица представља не само осврт на богату прошлост, већ и прилику да се сагледа место библиотеке у савременом друштву и њена будућност у дигиталном, академском и међународном окружењу.