У новчанику Једну поред друге Држим здравствену књижицу И чланску карту библиотеке Као по неком правилу Библиотекарки пружам Здравствену књижицу Она преврће очима Али ја знам – овде је мени лек.

Самим уласком у библиотеку (који ниси могао избећи) Ти си Осуђеник на тражење смисла Ходаш кроз лавиринте Провлачиш се кроз пролазе Којима ретко ко лута Збуњен Постиђен својим незнањем Ходаш И нећеш А можда већ и не можеш Да одустанеш Док дубиш своје ране И појачаваш своје страхове Ко зна Можда је то једноставно Твоја судбина А било би тако добро само изићи Легнеш крај извора Руке савијеш под главу И гледаш како лете птице Срећан Напио си се воде Оно што видиш У огледалу Запањиће те Умножавање жене нероткиње Разобличеног лика По огледалу попала прашина Очајање Господине Је ли ова реч довољно јака Док се бацаш у најдубље мисли Састављаш Растављаш Градиш Разграђујеш Нешто ти падне на памет Зар није најбоље да родиш сина После два дана и две ноћи проведене у библиотеци После дубоке изолације Ниси могао одолети Мојим У црвено обојеним ноктима Шта ће теби мајка За твоју будућу децу Теби су огледала довољна То је једини начин на који хоћеш да трајеш Између очинства и фикције Сигурна сам Изабраћеш огледало Као тежи пут Ја се повлачим Надвладале ме неке силе јаче од мене И племенитије Како им раније није пало на памет Да Бог има женско обличје